Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Kuca lutaka - Ka -Tzetnik 135633

- Epoha Zagreb

- 1965 godina
- tvrdi povez
- 320 STRANICA

- DOBRO Ocuvano , korice knjige su izlizane ,iskrzane na ivicama , ima potpis na zadnjoj korici ,hemijskom

- ima malo zutila na bokovima knjige ,malo na koricama na hrbatu , malo i u unutrasnjosti


Opis

Kuća lutaka je knjiga Yehiel De-Nura, koji se dugi niz godina skrivao pod pseudonimom Ka-Tzetnik 135633. Riječ je o doživljajima mlade židovske djevojke, koja biva deportirana iz geta u logor rada i radosti, gdje ju zadesi sudbina da bude dodijeljena odijelu radosti, u kojem se zatvorenice prisiljene ispunjavati seksualne želje nacisitčkih vojnika. Ima nekoliko teorija čiji su to doživljaji, te se pretpostavlja da su to doživljaji kojima je svjedočila Ka-Tzetnikova mlađa sestra.
Sam pseudonim, Ka-Tzetnik, ima dublje značenje, te dolazi od kratice KZ (ka-zet) od njemačke rijeci Konzentrazionslager – Koncentracioni logor, dok je broj 135633 broj koji je Yehiel De-Nuru dodijeljen u logoru. Yehiel De-Nur je kao svjedok sudjelovao u suđenju Adolfu Eichmannu, te se na suđenju onesvjestio nakon opisa logora smrti Auschwitza kao “planete pepela”. Kasnije je objasnio sto mu se u tom trenu dogodilo: “Uplašio sam se samog sebe…Ja sam u stanju uraditi što je on uradio… Ja sam kao on.”
Kuća lutaka je iznimno teška priča, o beznađu i o sustavnom uništavanju svake ljudskosti u žrtvama, ali i u vladajućoj kasti, te je nevjerojatno vizualizirati i zamisliti doba i okolinu u kojoj se odvija. Priča plovi kroz tjeskobu koja prati svakog lika, i dovodi do klimaksa u krajnjim dogadajima, jer nema spasenja i nema sretnog kraja ni za koga. Kao ostale knjige koje svjedoce o Holokaustu, ostavlja gorak okus i puno pitanja na koja se ne nalazi odgovor: kako se to moglo dogoditi? Tko je to dopustio? Sto je to sa nama ljudima…

Izdavač: Epoha Zagreb

„Kuća lutaka” (engl. House of Dolls) je potresan i kontroverzan roman iz 1953. godine koji je napisao preživeli logoraš iz Aušvica, poljski Jevrej Jehiel De-Nur, pod pseudonimom Ka-Tzetnik 135633.
Knjiga je zasnovana na dnevniku Danijele, četrnaestogodišnje jevrejske devojčice, koja biva deportovana u nacistički logor i primorana na seksualno ropstvo u takozvanoj „Diviziji radosti” (Joy Division) – logorskom bordelu namenjenom nemačkim vojnicima.

* Identitet autora: Reč „Ka-Tzetnik” (nem. Katzetnik) je u nacističkom žargonu bio naziv za logoraša (izvedeno od KZ – Konzentrationslager), dok je broj 135633 bio njegov tetovirani zatvorski broj iz Aušvica. De-Nur je krio svoj pravi identitet sve do 1961. godine, kada je svedočio na suđenju Adolfu Ajhmanu u Jerusalimu i onesvestio se na svedočkom tronu.
* Istorijski uticaj: Roman je prodat u milionima primeraka širom sveta i preveden na više od 20 jezika. Na prostorima bivše Jugoslavije knjigu je 1965. godine objavila izdavačka kuća „Epoha” iz Zagreba u prevodu Vjeka Dobrinčića.

* Uticaj na pop-kulturu: Legendarni britanski post-pank bend Joy Division dobio je ime upravo po ovom romanu, inspirisan pomenutim nazivom za diviziju žena koje su bile žrtve seksualne eksploatacije u logorima.

Napomene Prevod dela: House of dolls
Tko je Ka-Tzetnik 135633 i kako je nastala `Kuća lutaka`? / Sead Saračević: str. 9-33.

„House of Dolls“ („Kuća lutaka“) je potresan, provokativan i dugo osporavan roman koji se oslanja na logorsko iskustvo i na mračne zone nacističkog sistema nasilja, ispričan u formi brutalne, svedočanski obojene proze. Knjiga prati sudbinu mlade Jevrejke koja biva uvučena u mehanizam poniženja i zloupotrebe, gde se ljudsko telo pretvara u „resurs“, a identitet u broj i funkciju. Naracija je namerno šokantna: autor insistira na granicama izdržljivosti i na psihološkom razaranju, na logorskoj „ekonomiji“ straha, moći i ucene, u kojoj se žrtvi oduzima čak i mogućnost da sopstvenu patnju objasni moralnim jezikom. Zbog takvog pristupa, roman se čita istovremeno kao literatura o traumi i kao kontroverzno delo koje koristi elemente melodrame i senzacionalnog registra da bi dočaralo stanje sveta u kome je svaka normalna mera ukinuta. „House of Dolls“ je kroz decenije izazivala snažne reakcije: za neke je to knjiga koja bez ublažavanja pokazuje ponor logorske stvarnosti, a za druge problematična granica između svedočenja i fikcije, koja otvara pitanje kako uopšte pisati o užasu a da se ne sklizne u eksploataciju.

Većina od dvadesetak svetskih izdavača „Kuće lutaka“ verovala je da je autor ove knjige neka od onih devojaka koja je, kao logorašica, bila prisiljena da postane „Feld-Hure“ broj taj i taj. Međutim, tek pred suđenje Adolfu Ajhmanu u Jerusalimu novinari su uspeli da otkriju ovog misterioznog pisca. On je tada bio izraelski državljanin, živeo je u Tel Avivu, ali je i nadalje pisao pod svojim pseudonimom.

„KA-TZETNIK“ je nadimak koji je zadržao iz nemačkog koncentracionog logora u kojem je bio zatočen, izveden od skraćenice koju su imali svi logoraši, po nemačkom „KZ“ (Konzentrationslager), odnosno skraćeno „ka-cet“. Pod brojem 135633 bio je upisan u logorsku evidenciju; tim brojem su ga esesovci žigosali, i danas taj broj nosi na podlaktici leve ruke.

„Moje ime nema zapravo nikakve važnosti“, izjavio je jednom prilikom KA-TZETNIK novinarima. „Potpisivanje mojim logoraškim brojem nije nikakva kamuflaža, već način da ostanem sasvim slobodan. Jedna od karakteristika sadašnjeg vremena jeste da se u izlozima knjižara češće izlažu imena pisaca umesto njihovih dela. Ono čime sam neko vreme bio opsednut bio je način kako da zaštitim svoju slobodu. Činilo mi se da je moj broj, koji doživotno nosim na svojoj ruci, najbolji način za to...“

Ka-Tzetnik 135633 je pseudonim izraelskog pisca Jehiela Dinura (Yehiel De-Nur, rođen u Poljskoj 1909, umro u Izraelu 2001), preživelog iz Aušvica. Pseudonim je uzeo po logorskom označavanju zatočenika, naglašavajući da ne govori kao „autor“ u uobičajenom smislu, već kao glas „koncentracionog univerzuma“ i njegovih zakona. Posle rata nastanio se u Izraelu i objavio niz knjiga koje tematizuju logore i uništenje evropskih Jevreja, često u formi koja kombinuje autobiografski impuls, vizionarsku grozničavost i literarnu dramatizaciju. Njegova javna figura dodatno je obeležena svedočenjem na suđenju Ajhmanu, gde je govorio o logoru kao o svetu odvojenom od normalne ljudske stvarnosti. Dinurova dela ostala su snažno prisutna u popularnoj recepciji, ali i u polemikama: upravo zato što njegov stil često ide do krajnosti, stalno se iznova otvara pitanje odnosa dokumenta, sećanja, traume i književne forme.

Tags: House of Dolls, Kuća lutaka, Ka-Tzetnik 135633, Ka-Tzetnik, Yehiel De-Nur, Jehiel Dinur, Holokaust, koncentracioni logori, Aušvic, Drugi svetski rat, trauma, svedočenje, preživeli, ratna proza, logorska literatura, kontroverzna knjiga, istorijska tema, Izrael, jevrejska književnost.

( U 1.HODNIKU ,GORE , NA polici ,kas)




--- 28.09. 13:38 prodavac je promenio načine slanja ---