Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Osne Sejerštad
KNJIŽAR IZ KABULA
Laguna, Beograd, 2004
meke korice, 253 str.

Knjiga je čitana, na ćoškovima korica i prvih nekoliko listova ima tragova rukovanja. Ima jednu tamnu mrljicu na trećem listu i dosta tamnih mrljica na poslednjoj strani i unutrašnjoj strani zadnjih korica (vidi sliku). Vrlo dobro opšte stanje.

Tokom proleća nakon pada Talibana Osne Sejerštad je boravila kod porodice Kan u Kabulu. Knjižar iz Kabula je upečatljiv zapis o vremenu koje je jedna Evropljanka provela u nevelikom domu trinaestočlane porodice čiji članovi pokušavaju da pronađu svoje mesto u novom Avganistanu – u borbi između modernog i tradicionalnog.

Dvadeset godina je knjižar Sultan Kan prkosio vlastima i snabdevao ljude u Kabulu knjigama. Hapsili su ga komunisti, gledao je nepismene talibanske vojnike kako spaljuju hrpe knjiga na ulicama. Većinu svojih zaliha ponekad je morao da krije po tavanima širom Kabula. I ma kako strasna bila njegova ljubav prema knjigama i dubok prezir prema cenzuri, on je ipak i pravi musliman sa strogim pogledima na porodični život. Kao posmatrač sa strane, Sejerštadova je mogla da se kreće između privatnih života žena – uključujući i dve Kanove supruge – i javnih života muškaraca. Konačni ishod je nezaboravan portret jedne porodice, ali i jedinstven pogled na zemlju koja iz praha ruševina s nadom gleda u probuđenu budućnost.

Knjižar iz Kabula pripoveda nam o zabranjenoj ljubavi, ugovorenim brakovima, prestupima i kaznama, pobuni mladih i strogim zahtevima društva o tome kako mora da se živi. Knjiga o životu jedne avganistanske porodice knjiga koja donosi autentičnu priču o svakodnevici u Avganistanu nakon pada talibanskog režima 2001. godine.

Osne Sejerštad je rođena u Oslu 10. februara 1970. godine, a odrasla u Lilehameru. Na Univerzitetu u Oslu diplomirala je ruski i španski jezik, i istoriju filozofije. Od 1993. do 1996. izveštava za Arbeiderbladet iz Rusije, a 1997. iz Kine. Od 1998. do 2000. radi za norvešku državnu radio-televiziju NRK (Norsk Rikskringasting) i izveštava sa Kosova. Njene reportaže iz Avganistana i Iraka su naročito zapažene, a 1999. godine dobila je nagradu Gullruten („Zlatni ram“) za najbolju televizijsku reportažu koju je uradila na Kosovu, a potom su usledila i druga priznanja: 2001. dobila je počasnu nagradu koju dodeljuje Fritt Ord („Slobodna reč“), 2002. Årets Frilanser („Honorarac godine“) od Norveškog udruženja novinara, nagradu Bokhandlerprisen Norveškog udruženja knjižara, a 2003. nagradu PeerGynt i Den storejournalistprisen (najznačajnija nagrada koja se dodeljuje novinarima u Norveškoj).

Prvu knjigu je napisala 2000. godine pod nazivom „Leđima prema svetu. Portreti iz Srbije“. Godine 2002. je usledio svetski bestseler „Knjižar iz Kabula. Porodična drama“ čija se radnja odvija u Avganistanu, a već sledeće godine, 2003, objavila je „101 dan. Putopis“. Knjige su joj prevedene na 38 jezika.