Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Knjiga je objavljena 1928. godine u Beogradu, u izdanju čuvene Francusko-srpske knjižare A. M. Popovića. Sadržaj predstavlja autorovu književno-teorijsku i filozofsku studiju, a podnaslovje Susret – Artur Šopenhauer s obzirom na Geteov „Faust“Čitajući „Fausta“ – Hristos i dva razbojnika – Zaključak
Аутор - особа Николајевић, Душан С., 1885-1961 = Nikolajević, Dušan S., 1885-1961
Наслов Антифауст / Душан С. Николајевић
Врста грађе есеј
Језик српски
Година 1928
Издавање и производња Београд : Француско-српска књижара А. М. Поповића, 1928 (Београд : Уједињење)
Физички опис 55 стр. ; 19 cm
Садржај Садржај с насл. стр.: Сусрет ; Артур Шопенхауер с обзиром на Гетеов "Фауст" ; Читајући "Фауста" ; Христос и два разбојника ; Закључак
ISBN (Брош.)
Напомене и библиографске референце уз текст.
УДК 929 Шопенхауер:821.112.2.09-2 Гете

Dušan S. Nikolajević (1885–1961) bio je istaknuti srpski književnik, dramski pisac, kritičar i izuzetno uticajan intelektualac i publicista koji je obeležio kulturnu i društvenu scenu Beograda i Srbije između dva svetska rata.Iako danas nepravedno zapostavljen u široj javnosti, u svoje vreme je bio jedna od najaktivnijih ličnosti u novinarskim i književnim krugovima.Obrazovanje i evropski uticajRođen je u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet (1907. godine). Želja za daljim usavršavanjem odvela ga je u Nemačku i Austriju, pa je od 1907. do 1909. godine studirao filozofiju i književnost u Minhenu, Lajpcigu i Beču. Ovaj boravak u velikim evropskim centrima duboko je uticao na njegov kasniji rad, otuda i njegova fascinacija nemačkim filozofima poput Artura Šopenhauera i Geteovim „Faustom“, što se jasno vidi na naslovnoj strani vaše knjige.Novinarska i publicistička karijeraNikolajević je bio čovek sa izraženim stavom i oštrim perom. Specifično je to što između dva svetska rata nikada nije želeo da uđe u stalni državni člužbeni odnos. Radio je isključivo kao slobodni publicista i novinar.Surađivao je sa ogromnim brojem vodećih listova i časopisa tog doba, a kraće vreme je uređivao i dnevni list Progres (1920).Uživao je ogroman ugled među kolegama, zbog čega je 1921. godine izabran za predsednika Srpskog novinarskog udruženja (zanimljivo je da mu je sekretar u tom periodu bio čuveni revolucionar Moša Pijade).Takođe je bio predsednik Udruženja jugoslovenskih dramskih pisaca i član Udruženja književnika Srbije.Književni rad i temeNjegov stvaralački opus bio je izuzetno bogat i raznovrstan. Pisao je kraće, ali izrazito polemičke i oštre studije. Najviše se bavio:Književnom kritikom: Pisao je analize dela Petra Petrovića Njegoša (Gorski vijenac), Šekspira (Hamlet), Janka Veselinovića, kao i uticajnih kritičara Bogdana Popovića i Ljubomira Nedića.Dramskim tekstovima: Njegovi pozorišni komadi izvođeni su u brojnim teatrima širom zemlje između dva rata.Istorijom i politikom: Objavljivao je zapažene teorijske radove o uređenju države, kralju Milanu Obrenoviću i Timočkoj buni.Neka od njegovih najpoznatijih štampanih dela su zbirke eseja „Kroz život i knjige“, drame „Parola“ i „Preko mrtvih“, kao i studija „Antifaust“ (iz 1928) koju posedujete.Umro je u Beogradu 1961. u 75. godini života, ostavivši iza sebe vredna svedočanstva o kulturnom razvoju predratne Srbije.